X
Snižava krvni pritisak
Direktor Odeljenja za hipertenziju bolnice u Masačusetsu Rendi Zusman je svojim pacijentima prepisivao meditaciju uz lekove. Rezultati studije pokazuju da 40 od 60 pacijenata koji su meditirali, imaju značajna sniženja krvnog pritiska i bitno im je umanjena doza lekova. Preko 250 bolnica u Engleskoj i veliki broj bolnica u Americi i Australiji preporučuju svojim pacijentima meditaciju; ne samo za sniženje krvnog pritiska, već i za umanjenje bola, umora, lečenje depresije i anksioznosti.
Ublažava bol
Prof. dr Fadel Zeidan, vodeći autor studije u kojoj se aktivnost mozga ispitanika merila koristeći MRI ASL, u toku i pre meditacije, a bol im je nanošen toplotom, objašnjava da je meditacija dovela do smanjenja intenziteta bola od oko 40 %, a neprijatnost izazvana bolom je smanjena za 57%, što je veće smanjenje bola od morfijuma i drugih lekova protiv bolova koji smanjuju bol za oko 25%.
Ojačava imuni sistem
Prof. dr Brus Beret, vodeći autor studije o uticaju meditacije na respiratorne infekcije, podelio je ispitanike u tri grupe. Na one koji meditiraju, one koji vežbaju i kontrolnu grupu koja nije praktikovala nijedno. Zaključak je da je grupa meditatora odsustvovala tokom godine 16 dana zbog respiratornih infekcija, grupa vežbača 32, a kontrolna grupa 67 dana. Studije pokazuju da meditacija povećava nivo imuniglobina A, antitela koja su sastavni deo imuniteta.
Održava fokus i pažnju
Mulitasking je ozbiljan izvor stresa jer “šaltanje” između aktivnosti prouzrokuje osećaj uznemirenosti i gubi se zadovoljstvo zbog obavljenog posla. Istraživanja Univerziteta Arizona i Vašington, pokazuju da je grupi ispitanika, nakon 8 nedelja meditiranja poveren stresan multitasking. Grupa je prijavila manji nivo stresa, imala je bolje pamćenje poverenih zadataka i manje često je menjala zadatke pristupajući im sa većom pažnjom I fokusom.
Emotivna inteligencija
Studije univerziteta Stanford i Harvard potvrđuju da se već nakon 8 nedelja meditiranja smanjuje gustina zbijenosti neurona u amigdali, delu mozga koji reguliše impulsivno reagovanje, a povećava gustina neurona u čeonom (prefrontalnom) delu mozga; delu koji reguliše kontrolu nagona, ima sposobnost da predvidi posledice trenutnih događanja, reguliše donošenje odluka, socijalizaciju i stvara ličnost.)
Antiaging
Elisa Epel sa Univerziteta u Kaliforniji i Elizabet Blekbraun, dobitnica Nobelove nagrade 2009. godine, vršile su istraživanje koje je pokazalo da meditacija ne samo da usporava eroziju telomera, već može i da ih produži. Telomeri igraju ključnu ulogu u starenju ćelija jer svaki put kada dođe do deobe ćelija, njeni telomeri se skraćuju, a kada postanu previše kratki, ćelija više ne može da se replicira i odumire.
Kreativnost
Lorenca Kolcato je radila istraživanje sa svojim timom koje je pokazalo da vođena meditacija bitno utiče na kreativnost i to na divergentno (imaginarno) mišljenje, gde je trebalo da ispitanici daju što više novih ideja o načinu upotrebe nekog predmeta i na konvergentno (racionanlo) mišljenje, gde je bilo potrebno potrebno naći jedan tačan odgovor na postavljen problem.
Stres
Istraživač sa Jons Hopkins Univerziteta objašnjava da kada smo pod stresom ili smo anksiozni, imamo negativne, nekontrolisane misli koje se vrzmaju po glavi. Meditacija aktivira delove mozga preko kojih prepoznamo te misli kao nepotrebne, stvaramo distancu i konstatujemo da su to samo misli ,a ne deo nas samih.
Saosećajnost
Dr Šauna Šapiro objašnjava da tokom meditacije (mindfulness) vežbamo da pratimo svoje misli i svoja osećanja, na otvoren, uvažavajući i plemeniti način. Vežbajući empatiju prema nama samima, vežbamo i empatiju prema drugima. Nauka o neuroplastičnosti potvrđuje da se razvija ono što se vežba. Razvijeno saosećanje pomaže da osećamo povezanost sa drugim ljudima i da time naš život dobije puniji smisao.